Proučavajući slučaj predsednika Osnovnog suda u Smederevu, Dragana Rogana, došli smo do zaključaka koji su otvorili mnogo širi aspekt razloga zbog kojih je teroristu Nikolu Krstića, posle ozbiljnih krivičnih prijava, pustio da se brani sa slobode. Tim saznanjima, nastalim iz brojnih razgovora sa građanima Smedereva, učvrstili smo svoje mišljenje da ga što pre treba opozvati sa odgovorne pravosudne funkcije. Iz više razloga.
Dragan Rogan je sudija samo da bi negde primao platu. Definitivno je tu zalutao. Ne zanimaju ga niti sud, niti slučajevi, niti pravda i zakoni. On se, jednostavno, time ne bavi. To mu je maska, odelo „superheroja“, koje otvara vrata u svet odraslih. Ovu činjenicu su, još pre „žute“ reforme pravosuđa, prepoznale i aždaje, koje su, uz pomoć USAID, napravile CEPRIS i PROGLAS, ali o njima kasnije…
Redakciji portala ePodunavlje nije jasno, kako niko do sada nije shvatio da se Rogan, kada je u sudu, oseća neshvaćeno, da se oseća kao da tu ne pripada. On u životu ima samo dve opsesije. Kosidbu na Plavincu i kuglanje. Kosidbu više ne može da organizuje, jer je parcela, na kojoj se manifestacija dešavala, restitucijom vraćena vlasnicima.
Kuglanje je posebna priča i Roganova „sigurna soba“…
Kapiten je seniorske ekipe Kuglaškog kluba Smederevo. Ne zbog rezultata, nego zato što je sudija, pa su ga izabrali da imaju određene benefite. Njegovi sportski rezultati nisu loši, ali nisu ni za neko posebno pominjanje. Ali, postoji surogat takmičenje. To su radničke sportske igre, sa kojih se Rogan uvek vraća nagrađen peharima, diplomama…i tada je, jedino, iskreno srećan. Na tim radničkim sportskim igrama „učitan“ je njegov profil.
U sudu postoji vitrina sa njegovim trofejima. To ga opčinjava. O tome može da govori satima, dok mu pravosuđe, kao temu, izbegava. Kada je tema pravosuđe, uprkos fizičkom izgledu odraslog, manifestuje nezrelo ponašanje, krajnje čudne emotivne reakcije i vidljiv nedostatak odgovornosti.
Da li Rogana, kao odraslu osobu, psihološki sindrom ili trauma iz detinjstva sprečavaju da se potpuno razvije u emotivnom ili socijalnom smislu, nije pitanje za nas. Odgovor na to mogu dati isključivo stručne osobe. Ali, Smederevci nam svedoče da je njegov fokus, umesto na sopstvenim potrebama, podešen na ispunjavanje tuđih očekivanja. Strahuje od odbacivanja ili neslaganja. U želji da dokaže svoju vrednost, kao da je opsednut postizanjem kvarno nametnutih, tuđih ciljeva, kojima drugi štite i sud iznad Roganovog.
Prostim rečima: Lako je odraslom da nadmudri „dete“…
Tu, sada, dolazimo do aždaja iz CEPRIS i PROGRAS, koji su godinama tražili razne Rogane i infiltrirali ih na odgovorne funkcije, kako bi, kada dođe vreme, lako zagospodarili srpskim pravosuđem i napali državu Srbiju.
Njihovi izvršioci mu, kroz svakodnevna, privatna savetovanja, neutrališu osećaj nesigurnosti i odagnavaju sumnju u vlastite procene. Nema odugovlačenja i stalnog preispitivanja donetih odluka, jer odluke nisu njegove – nego njihove. Pomaze ga, kažu bravo i on je srećan, kao kada pobedi na radničkim sportskim igrama.
Zato je na slobodu pustio Nikolu Krstića, organizatora terorista koji su fizički nasrtali na policiju i koji su sa oruđem, koje nisu krili, imali nameru da iseku pružni kolosek na Dunavskom keju. Zato je još jednom stao na stranu blokadera, kao kada je 31. januara, sa delom zaposlenih, na ulici, prvo javno podržao antisrpske opozicione proteste, a onda se pridružio protestantima ispred smederevske Gimnazije.
Zato, ne treba pitati da li Rogana treba opozvati sa odgovorne pravosudne funkcije, nego to treba učiniti u što hitnijem postupku. Sud nije ni livada, ni kuglaška dvorana. Pustite ga, neka ide tamo gde je srećan.
Oslobađanje teroriste razlog za opoziv Rogana sa svake pravosudne funkcije
