Ko je i kakav bio Blagoje Jovović, čovek koji je u Aergentini pucao u ustaškog vođu Antu Pavelića, otkriva knjiga “Blagoje Jovović – srpski heroj u vučjoj jazbini”, koju je napisala njegova ćerka, Marija Jovović. Ona je prisustvovala predstavljanju štiva, koje je, kaže, morala da objavi, kako bi javnost bila upoznata sa likom i delom njenog oca i da bi se izbegle proizvoljne interpretacije važnog istoprijskog događaja.
-Videla sam dosta objava u vezi sa mojim ocem, fotografije, od kojih neke nisu njegove, a mnoge od objavljenih informacija nisu tačne. Mislila sam da je pravedno da ono što se priča o njemu bude istinito. Počela sam da pišem 2019-te, dugo sam pisala, želela sam da ljudi bolje razumeju kakav je bio njegov život. U ovoj prvoj knjizi više sam pisala o političkoj situaciji u Argentini kada su Ustaše stigle u tu zemlju, stavila sam to u politički kontekst – objašnjava autorka knjige.
Kaže da joj nije bilo nimalo lako da piše o svom ocu u onome što je uradio.
-Ništa nije bilo lako. Nije bilo lako ni da se pronađu informacije u vezi sa njim. Dugo sam tragala za njima, bila sam u svakoj biblioteci, svakom arhivu u Buenos Ajresu, u imigracionim službama, veliki posao sam odradila. Dosta dokumenata je i izgubljeno, mnogi su spaljeni, mnogi sakriveni. U Argentini su mnogo godina čuvali Ustaše i nikad ništa nije bilo lako. A nije bilo lako ni da pišem o ocu, o našem životu, o familiji, o tome kako je živeo, šta je tradio. Ali, on je veliki srpski heroj i ja sam morala da prenesem javnosti sve što znam. Pratila sam šta je radio, upoznala sam mnogo prijatelja svog oca, išla u Pravoslavnu crkvu, sve sam znala – istakla je Marija Jovović u razgovoru za naš portal.
Pored prvog dela, napisan je i drugi deo priče o Blagoju Jovoviću, i uskoro bi trebalo da bude preveden sa španskog i objavljen, autorka se nada u narednih mesec i po do dva.
-Prva knjiga govori o njegovoj figuri, njegovoj ličnosti, kakav je bio, kakav mu je bbio karakter, kako je živeo i šta je radio, da se zna kakav je bio i u ratu, koliko je bio hrabar, nije bio hrabar samo u Srgentini, već i pre toga. Bio je inteligentan, pametan. Drugi deo knjige govori o atentatu, o tome kako je Pavelić živeo u Argentini, kao su Ustaše živele u toj zemlji, gde ih je bio veliki broj, jer Peron je otvorio vrata i čekao sve njihove porodice, živeli su bez problema tamo, nikada im nije bilo suđeno, mali broj njih je osuđen. Oni su bili opasni tada, a mogu da budu opasni i sada. Ništa nije lako. Ovo je dug proces i ja ne znam šta može da se desi, ali za tatu, za istinu i pravdu sam sve ovo radila. Ne smem da ima strah. Ovo je velika istorija. On će ostati zauvek u istoriji kao veliki srpski heroj, i to me obavezuje da ne ćutim. Moram da idem dalje. Tražim još više informacija, i u Italiji i u Španiji. To je predug proces za mene, ali je važan za moj život, a pre svega, najvažniji Srbiji.
Naša sagovornica kaže da mnogo putuje, priča sa ljudima, sluša ih i da je zadovoljna prijemom u Srbiji, čime je kaže izuzetno zadovoljna.
-Mnogo ljudi žele da čuju informacije o Blagoju, svi čekaju sada drugi deo, a to mi govori da sam uspela da uradim nešto dobro – zaključuje autorka Marija Jovović.
Oba izdanja sadrže, kaže naša sagovornica, brojne dokumente i fotografije koje ilustruju Blagoja Jovovića i čin atentata i rasvetljavaju okolnosti ovog događaja.
Predstavljanje knjige i dolazak autorke organizovali su Zavičajni klub Bilećana u Srbiji i odbornik Dejan Stošić.
Blagoje Jovović bio je prvi odlikovani vojnik Kraljevine Jugoslavije u borbi protiv Nemačke, koji je Orden za hrabrost zaslužio za uspešnu akciju odbrane u pograničnom delu zemlje i to pre 6. aprila 1941-ve godine, odnosno, pre početka Drugog svetskog rata.
Po početku rata borbu je nastavio u Pokretu otpora u Crnoj Gori, koji je napustio kada je prerastao u partizanski, i potom se priključio Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini. Nakon kapitulacije Italije odlazi u tu zemlju, gde se priključuje savezničkim snagama.
Blagoje Jovović je uspeo da, u potpunoj tajnosti, u Argentini organizuje i izvede atentat na izuzetno čuvanog ustaškog vođu Antu Pavelića, koji je, od posledica ranjavanja kasnije preminuo u Španiji. Godinama niko nije uspeo da sazna ko je pucao na Antu Pavelića. Mnogo godina kasnije, kada se vratio u Crnu Goru, bio je u manastru Ostrog, tamo se ispovedio Amfilohiju Radoviću i tom prilikom otkrio da je on pucao u Pavelića. Amfilohije je insistirao da se ta informacija obznani, i na njegovo insistiranje javnost je saznala šta se i kako desilo u Argentini.
