Imao čovek magarca i dao mu ime Raša – ovako počinju basne. Stvarne priče počinju drugačije i dolaze iz Smedereva: Smederevo imalo Rašu i dalo mu ime magarac. Zamilite, pita neko, pokazujući na Rašu: Ko je ovaj?, a prisutni odgovaraju: Magarac! I svima, istog trena, sve bude jasno…
Raša magarac je poznat po tužakanju Bolnice kod inspekcije Ministarstva rada. Na dnevnom nivou. On misli da piše anonimno – šta će kad je magarac. Tvrdi da ga mobinguju na poslu, na koji ne dolazi. Plaća drugima da mu otkucavaju karticu i to cela Bolnica zna. Kako zna? Ljudi, samo magarac ne bi znao da je Bolnica pokrivena kamerama.
Kako nezvanično saznajemo, protiv Raše magarca biće pokrenut postupak , kao i protiv onih koji su ga prikrivali. Ne samo u izbegavanju posla, nego i u drugim, kriminalnim aktivnostima. Raša magarac ima privatnu firmu za popravku stomatoloških stolica. Iz Službe stamotologije Doma zdravlja uzimao je opremu na revers i nikada je nije vratio.
Takođe, ucenjivao je medicinske sestre za radna mesta. Sve to vreme, predstavljao se kao vlast, pozivajući se na neke, koji su daleka prošlost. Kada su nestali, pohrlio je magarac da sebi nađe nove. Obećavao je nekim grupama građana i po 3.000 glasova. Na njegovu žalost, skoro sva vrata bila su mu zatvorena. Sem jednih – postao je Zavetnik, ne bi li se nekako ušunjao. Ali, sada i oni znaju ko je magarac i zašto su mu uši toliko velike – kao nos u Pinokija.
Celo Smederevo dobro zna ko je Raša magarac i da njegov kum „inspektor“ Blagojević ne može više da mu čuva leđa i briše tragove. Dosta su oni „žarili i palili“, kako to magarac priča po kafanama. I jeste to bilo gadno vreme. Kad god se magarcu učinilo da ga je neko ružno i pogledao, za tog čoveka bi počinjao pakao. E, magarče, toga više nema i moli Boga da ti se deo tog pakla ne vrati u dvorište! Smederevo je grad poštenih, čestitih ljudi, koji neće više trpeti ni lopove, ni prevarante, ni silu, niti siledžije.
