Sednica Skupštine Srbije na kojoj je izabrana nova Vlada, 18. po redu od ponovnog uspostavlja višestranačja, na čelu sa Milošem Vučevićem (koji je trinaesti predsednik vlade od 1991. godine), bila je neuobičajeno mirna, ali ne i nezanimljiva.
U dva dana trajanja i ukupno oko 20 sati rada, tokom kojih je mandatar Vučević pročitao obiman i sadržajan ekspoze, a zatim je usledela i rasprava – nije bilo suludih performansa i divljaštva, na koje smo već navikli od srpske opozicije i koji su postali deo uobičajenog skupštinskog folklora.
Malo je verovatno da su opozicioni poslanici utihnuli jer su se upristojili, da su postali konstruktivni ili se setili lekcija o lepom ponašanju, već je sva prilika da su bili mirni jer su želeli da se sednica što pre završi kako bi mogli da odu na već okrnjeni „holidej“ i da iskoriste šta se iskoristiti može od praznika koji su ove godine tako lepo „palI“ pa su se spojili Prvi maj i Uskrs.
Vikanje, dobacivanje, sveopšta galama, prilaženje stolu predsedavajućeg, lupanje o klupe, ali i skakanje po tim istim klupama, pa onda duvanje u vuvuzele i pištaljke, gađanje kolega rolnama toalet papira, labavljenje kravate u najboljem huliganskom maniru i fizičko nasrtanje – ovog puta su izostali.
Ali, verujemo da se od toga nije odustalo i da ćemo još gledati ovako ponašanje opozicije, koje svakog meseca iz svojih zarada finansiramo svi mi, građani Srbije. Ponašanje na koje su, pretpostavljam, veoma ponosni građani koji su za njih glasali.
Verovatno se svaki građanin čiji su glas dobili oduševi kada vidi u plenumu od zore treštenog Ćutu kako viče na predsedavajuću ili Milivojevića kako se sakrio ispod poslaničke klupe, sigurno je da se svaka građanka koja je za njih glasala zarumeni od ponosa i odobravanja kada shvati da Marinika predano i posvećeno satima pravi buku i lupa debelim poslovnikom o sto, zaboravni Lazović kao u „Danu mrmota“ na svakoj sednici čita jedan te isti govor, a krajnje pacifistični predstavnik koalicije „Srbija protiv nasilj“ Bora Novaković direktno u TV prenosu, zaleće se na kolegu poslanika Milenka Jovanova…
Za to su glasali kad su zaokružili broj ispred imena koalicije „Srbija protiv nasilja“ ili kako se već ta grupacija na kojim izborima zove i kako li se već spaja i razdvaja, svađa i miri, omasovljuje i osipa, menja agregatna stanja.
Sve to se dešava u istoj sali Narodne skupštine u kojoj se nalazi pločica sa imenom našeg nobelovca, književnika, novinara i diplomate Ive Andrića, koji je bio narodni poslanik od 1950 do 1953. godine, ali u kojoj su kroz istoriju sedeli i mnogi drugi ugledni građani, predstavnici naroda. Setimo se takođe da su najistaknutiji narodni poslanici opozicije bili doktori filozofije, prava, ekonomije, a danas su ih verovatno na neizmernu radost „građanštine“ i „inteligencije“ koja je za njih glasala, zamenili srednjoškolci, nesvršeni studenti, pa čak i narodni poslanici koji u biografiji kriju koju su srednju školu završili.
Neočekivano mirnu sednicu prvi je narušio, opet sasvim očekivano, dežurni remetitelj skupštinskog reda i mira Bora Novaković koji nije mogao da se suzdrži, te je prišao Milošu Vučeviću dok je govorio i mahao ispred njega odštampanom fotografijom, pokušavajući da ga prekine. Novakoviću je, zatim, prišao Radoslav Milojičić Kena i pocepao mu papir. Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić izrekla je Novakoviću meru udaljenja iz sale, a potom Milojičiću, kao i Srđanu Milivojeviću koji je takođe prišao govornici i u pokušaju da se pridruži Novakoviću u njegovim čudnim aktivnostima.
Naravno, bilo je tu uobičajenog dobacivanja, upadanja u reč, prekidanja, na momente i vikanja, kao i brutalne zloupotrebe povrede Poslovnika… Ali za svaku pohvalu je to što nije bilo guranja, komešanja i pokušaja fizičkog napada, kao i jadnih i bučnih performansa sa navijačkim rekvizitima, čime smo izbegli da pošaljemo u svet mučnu sliku iz srpskog parlamenta kakvu smo do nedavno slali.
Dragan Đilas i Zoran Lutovac oštro su protestvovali zbog toga što moraju da rade tokom prvomajsih praznika a Đilas se čak potrudio da zapreti poslanicima i ministrima i da im u mafijaškom maniru poruči „da će početi da priča ono što zna pojedinačno o svakom od njih“, Vladimir Pajić iz Građanske demokratske partije upozorio je da kandidati za ministre zavaljeni leže na poslaničkim klupama, ali ipak najurnebesniji deo sednice bio je kada je Aleksandar Jovanović Ćuta sam rekao da je jedan portal objavio njegova slike kako spava na sednici!
Aleksandar Jovanović: Juče izlaze fotografije, ja se spremam za sednicu, a ispada da spavam, ko su ove osobe gore na galeriji, po kom osnovu je njima dozvoljeno da sede i da fotografišu narodne poslanike?
Ana Brnabić: Molim Vas samo za mir u sali, zato što ja zaista ovo želim da čujem. Zanima me šta čovek kaže. Izvolite.
Aleksandar Jovanović: Da li ste čuli šta sam rekao?
Ana Brnabić: Nisam Vas čula, molim vas ponovite.
Aleksandar Jovanović: Niste me čuli?
Ana Brnabić: Neko vas je slikao da spavate…
Aleksandar Jovanović: Ne samo malo. Da ne bude da zloupotrebljavam poslovnik pošto ćete mi oduzeti od vremena poslaničke grupe.
Ana Brnabić: Sad Vam garantujem da neću. Molim Vas samo mi recite neko Vas je slikao da spavate?
Aleksandar Jovanović: Znači, gospođo Brnabić nisam spavao, ne spavam na sednicama, ja Vas pitam… Samo malo, je l mogu da nastavim?
Ana Brnabić: Razumem da ste bunovni, razumem da ste se probudili, ali hajmo polako…
Oni koji su pratili sednicu videli su da ni ovoga puta nismo uspeli da izbegnemo očiglednu upotrebu alkohola i nastupanje nekoliko poslanika u plenumu pod dejstvom žestokih pića, što je pokaza Radoslav Milojičić.
-Nekoliko puta rekao sam da ću zatražiti da uvedemo alko-test. Molim budućeg ministra policije da to radimo, jer šetajući se po sali za poslanikom Ćutom poznatim kao „vinjak efendija“, našao sam i ovo želim da mu vratim šta je njegovo. Dođite slobodno, uzmite vinjak i pustite nas da radimo ozbiljne stvari i da završimo sednicu na miru – rekao je Kena pokazujući flašu vinjaka na šta mu je predsednica Brnabić izrekla još jednu opomenu jer nije smeo da unese alkohol u salu.
-Ako i jeste Ćuta sakrio, Vi ste pokazali – konstatovala je Brnabić.
Inače, Ćuta je najglasniji narodni poslanik iako se baš i ne razume u skupštinska pravila i tok diskusije. Zanimljivo je da je sam za sebe u medijima govorio da „ne pije rakiju na dnevnom nivou, već samo kad je na terenu ili ponekad ujutru zvekne jednu“, takođe, objasnio je da je „decu učio da hodaju i voze bajseve u kafani „Golf“ u Košutnjaku, a da će kad dođe na vlast doneti zakon „da roditelji trebva obavezno da vode ljubav najmanje dva puta dnevno da bi nam se rađalo više dece“.
Ništa manje upečatljiv nije bio ni Radomir Lazović, takođe uživalac alkoholnih pića, posebno piva, ako je verovati rečima posetilaca kafića u Kosovskoj ulici, tokom skupštinskog zasedanja u popodnevnim člasovima, a čije govore ne mogu da slušaju ni njegovi najbliži saradnici, već ih kamera hvata kako prave grimase u krajnjoj dosadi. Ovog puta ostaće upamćen verovatno po jedinom što smo od silne monotinije uspeli da zapamtimo – priči „o toliko zatrovanom vazduhu, da u Srbiji od trovanja godišnje premine 15.000 ljudi“.
Tokom drugog dana sednice, interesantan je bio i dijalog Sandre Božić i Marinike Tepić, koja je u govoru pomenula da „ovih dana Zvonko traži hranu za muflone u svojim lovištima“, na šta je Božić sugerisala da se vrati na temu, jer „ne pričamo o muflonima i ne pričamo o lovu“.
Oba dana sednice obeležile su i tradicionalno žestoke replike šefa poslaničke grupe „Aleksandar Vučić Srbija ne sme da stane“ Milenka Jovanova, koji je sa jednakim žarom odgovarao i desnoj i levoj strani opozicije. Reagujući na izlaganje Aleksandra Jovanovića, rekao je mandataru: „Gospodine Vučeviću, bio je obiman i sadržajan ekspoze koji ste pročitali, ali ni reč niste rekli o borbi portiv alkoholizma, ali kao što vidite i skupština pati od alkoholizma. Dakle, skupština pati, a neki boluju i to vidite i sami. Ljudi koji jednostavno nisu u stanju ni Crvenkapu da slušaju do kraja i da je razumeju, sada govore o vašem ekspozeu…“
Jovanov je otkrio i bruku Nebojše Novakovića iz Demokratske stranke, iznevši da je ovaj pred strancima ogovarao Srbiju, ali i šefa svoje stranke Zorana Lutovca, za koga je rekao „da, osim što ne poseduje liderske sposobnosti, ima i lošu komunikaciju sa članovima i da nije za politiku, jer ništa ne razume“.
Zdravku Ponošu je poručio da je otpustio iz vojske 33.000 ljudi, ali da je zato zgrabio za sebe vojni stan na Vračaru, koji je kupio na 480 rata od po 3.600 dinara, a poslaniku Milošu Jovanoviću da je najgori licemer i lažov na političkoj sceni, posebno kada govori o identitetu i srpskom narodu, jer njegovi odbornici u Novom Sadu nisu glasali za izgradnju crkve posvećene stradalima u raciji.
Miroslavu Aleksiću odgovorio je da je nekada u Trsteniku toliko snishodljivo hvalio SNS da ga je bilo neprijatno slušati, a Draganu Đilasu da nema prava da govori o Kosovu i Metohiji čovek koji je na organima svoje stranke dao nalog da se na forumu Zapadni Balkan potpiše deklaracija koja se zalaže za što brži ulazak tzv. Kosova u EU…
I najzad, nova Vlada Srbije je izglasana, poslanici su završili rad i uplovili u praznike, a skupštinska sala ostala je prazna. Do neke nove sednice. Ne znamo da li će se uslišiti želja dela narodnih poslanika da se ustanovi obavezan psihijatrijski pregled ili alko-test pre ulaska u salu, ali jedno je sigurno – kamere u sali ostaju. A dok je kamera u sali i građani mogu da vide kako se ponašaju oni koji ih predstavljaju i oni za koje su glasali.
Kao što bi rekao gorepomenuti Ćuta: „Jesmo li u programu? Jesmo? Idemo onda.“
Ko kaže da su skupštinske sednice dosadne?