Piše: Dušan Marić
Kad porastem biću Kengur, naslov je humorističkog filma Radivoja Andrića. Blokaderi bi mogli da snime film „Kad porastem biću Vučić“. Za režiju preporučujem Srđana Dragojevića.
U kultnom filmu, Šomi i Duje hoće da budu kao njihov drug iz detinjstva Kengur. Blokaderi izgleda sanjaju da budu Vučić.
Uporedo sa borbom da od njega i SNS otmu vlast, blokaderi sve više kopiraju Vučića i vladajuću stranku i otvoreno preuzimaju njihove metode političke borbe.
Koliko je samo ljutih izjava dato, koliko oštrih saopštenja i tekstova napisano, da SNS akcijama „od vrata, do vrata“ uznemirava i maltretira građane, krši njihovu privatnost i ostala ljudska prava.
Sada blokaderi ne samo što idu od vrata do vrata, već su u kampanji za nedavne lokalne izbore zabeleženi brojni slučajevi da, bez dozvole domaćina, ljudima upadaju u kuće i dvorišta. Kroz zatvorena vrata.
Blokaderi i opozicija su optuživali SNS zbog prikupljanja sigurnih glasova. Sada prikupljaju i sigurne i nesigurne. Daj šta daš.
Optuživali su i ismejavali naprednjake za jeftin populizam, zbog prakse da za razne inicijative prikupljaju potpise građana. A onda su počeli da rade to isto. I u prvom pokušaju ne samo nadmašili SNS, već oborili i svetski rekord.
Naime, oni sami su objavili da su 28. decembra prošle godine, za svoju inicijativu „potpiši pobedu“ za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora za jedan dan prikupili 400.000 potpisa.
Jeste da niko nije video ni građane koji potpisuju, ni njihove potpise, ali nećemo sad o sitnicama.
Blokaderi su kritikovali SNS zbog postavljanja stranačkih štandova na javnim površinama.
I terali sprdnju sa time što njeni aktivisti na tim štandovima građanima dele stranačke novine, hemijske i upaljače. Uz optužbu, da SNS potcenjuje i vređa građane očekujući da će ih kupiti takvim sitnicama.
Sada oni na svojim štandovima građane kupuju – jednom nalepnicom. Na kojoj piše: „Studenti pobeđuju“.
Ono jeste da nema ni studenata, ni pobeda, ali lepo zvuči. Kao i svaka bajka.
