Izbori u Srbiji su sve bliže, a kako je sve izglednije da NATO opozicija neće dobiti podršku naroda, njihovi gospodari i nalogodavci postaju sve nervozniji, pa svojim pulenima pokušavaju da pomognu na svaki mogući način.
Ta pomoć se odavno ne ogleda samo u verbalnoj podršci koju opozicionari dobijaju prilikom poseta zapadnim ambasadama, nego se mešanje u izborni proces preselilo na obaveštajni plan.
Primer za to su lažne dojave o postavljenim bombama u srpskim vrtićima, osnovnim i srednjim školama, koje imaju za cilj širenje panike i straha u narodu.
Očigledno je da ne prezaju ni od toga da „udare“ i na decu, puštajući informacije da se u prostorima u kojima borave najmlađi nalaze eksplozivne naprave, čime potpiruju i strah roditelja.
Kako 24sedam saznaje iz dobro obaveštenih izvora, dojave o bombama u srpskim obrazovnim ustanova u ogromnoj većini slučajeva dolaze sa Zapada, a cilj je destabilizacija zemlje pred izbore koja bi dovela do rušenja legitimno izabrane vlasti u Srbiji. Pored toga, već uveliko traju obuke i pripreme za izazivanje nereda i haosa u zemlji posle izbora.
Naime, Zapad je itekako svestan da njegovi puleni oličeni u Đilasovoj NATO opoziciji, nemaju nikakve šanse da pobede na izborima, pa će, po svom starom običaju, posle poraza da proglase „izbornu krađu“ i pozovu narod na ulice. Njihovi aktivisti bi zatim upadali u državne institucije, napadali organe reda, a nije isključeno ni izazivanje mnogo većeg haosa.
U spremanju haosa NATO opozicija u Srbiji ima veliku pomoć stranih agenata kojih je, u prethodnom periodu došao veći broj u Srbiju.
Hrvatska služba jedna od najaktivnijih u Srbiji
Podsetimo na slučaj od pre manje od mesec dana kada je hrvatski diplomata u Srbiji Hrvoje Šnajder proglašen za personu non grata.
Ispostavilo se da je ova odluka doneta na osnovu dokaza koji su potvrdili da je radio za hrvatsku obaveštajnu službu koja je i više nego aktivna u našoj zemlji.
Hrvatska služba, osim podsticanja političkih kriza u Srbiji i podržavanje opozicije, poseban značaj pridaje podsticanju autonomaštva u Vojvodini, a u poslednje vreme su posvećeni rušenju dobrih srpsko-mađarskih odnosa u severnoj srpskoj pokrajini.
Upravo hrvatska služba stajala je iza nedavnih precrtavanja mađarskih naziva mesta na severu Srbije i raspirivanja nacionalne netrpeljivosti između Srba i Mađara.
Postoje osnovane sumnje da je hrvatska služba pre nekoliko godina bila upletena u puštanje Ljotićeve koračnice tokom državne manifestacije Dana pobede, odnosno da to nije bio slučajni propust. Hrvatska služba nema samo upliv među srpskim liberalnim i prozapadnim opozicionarima, već svoje pipke ima i u srpskoj desnici.
Detaljnije o dubokoj umešanosti hrvatske službe i saradnje sa opozicionim političarima koji po svaku cenu žele da se domognu vlasti u Srbiji možete pročitati u našoj analizi.
Lista hrvatskih špijuna
Slučaj Šnajder je možda i najznačajniji slučaj javno objavljenog otkrića stranog špijuna u Srbiji, još od čuvenog slučaja hapšenja Momčila Perišića, Vladana Vlajkovića Virage, Miodraga Sekulića i američkog obaveštajca Džona Nejbora, u motelu Šarić na Ibarskoj magistrali 2002. godine. Ovo je peti slučaj u poslednje 22 godine da u Srbiji padaju hrvatski špijuni.
Božidar Kulišić, službenik Narodne banke Srbije (NBS), bivši udbaš, bio je hrvatski agent ubačen kao lažna izbeglica nakon Oluje. Uhapšen je 2001. godine i umro tokom suđenja. Radnica Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, Marica Lončar, takođe je otkrivena 2001. godine da je radila za hrvatsku službu. Uhapšena je i kasnije proterana.
Hapšenje hrvatskog agenta Čeda Čolovića 2016. godine je verovatno od svih slučajeva hrvatske špijunaže najbolje poznato široj srpskoj javnosti. Čolović je priznao delo i u sklopu nagodbe o priznanju krivice, osuđen je na tri godine zatvora. Interesantno je da su neposredno pre Čolovićevog hapšenja, Hrvati u jednom danu uhapsili deset srpskih državljana, a jednog zbog navodno neovlašćenog prikupljanja podataka. Najverovatnije je reč bila o tome da su Hrvati nekako doznali da se njihovom agentu sprema hapšenje i da je provaljen, pa su rešili da sprovedu neke recipročne mere.
Tokom 2019. godine su bivši pripadnik MUP-a Srbije Dražen Letić i bivši hrvatski policajac, a zapravo agent SOA-e, Nikola Kajkić osumnjičeni da su prikupljali podatke kako bi diskreditovali napore Srbije u procesuiranju ratnih zločina. Letić je još ranije tokom te godine bio uhapšen zbog šverca kokaina, dok je Kajkić do danas ostao nedostupan srpskom pravosuđu. Slučaj Hrvoja Šnajdera je peti u Srbiji u kome su javno raksrinkani hrvatski agenti.
Od poznatih slučajeva hapšenja i padanja stranih špijuna u Srbiji, kao što vidimo ubedljivu većinu predstavljaju hrvatski agenti, što nije nimalo iznenađujuće obzirom da je hrvatska služba verovatno i najagresivnija strana služba koja deluje u našoj zemlji.
Bugarska služba ozbiljnija nego što se čini
Pre samo dva dana uhapšen je rezervni oficir Vojske Srbije i radnik Centra za kulturu u Bosilegradu Ljuben Gligorov (1963) pod sumnjom da je bugarskoj službi odavao poverljive informacije o stanju u našim oružanim snagama. On je bugarskoj strani prosleđivao podatke o broju vojnika u Vranju, stanju u jedinicama, kao i šta sve oni koriste od oružja i opreme.
Gligorov je priznao delo, pošto je bio suočen sa jakim dokazima, a naši organi bezbednosti pratili su njegovo delovanje najmanje godinu dana.
Kako se saznalo, on je Bugarima dostavljao kadrovsku šemu bezbednosnih organa i referisao je o političkoj situaciji na jugu zemlje.
Kada je reč o bugarskoj službi, važno je istaći kako ona uopšte nije za potcenjivanje, pošto je reč o državi koja je imala jake službe i tokom Hladnog rata, kada je bila deo komunističkog bloka.
Trenutno na području Srbije, bugarska služba ima za Amerikance ulogu sličnu onoj koju hrvatska služba ima za Nemce – glavni podizvođač radova. Upućeni izvori tvrde da hrvatski i bugarski zapadni podizvođači radova na teritoriji Srbije nisu nimalo u dobrim međusobnim odnosima.
Bugarska služba ima snažan upliv i u našoj južnoj pokrajini, koju priznaje kao tzv. nezavisnu državu, a posebno je aktivna na području Gore, jer više od sto godina svojataju Gorance kao deo bugarske nacije i vrbuju ih kroz stipendije, državljanstva, a znamo da je Bugarska i članica EU. Isto to Bugarska sprovodi i u Severnoj Makedoniji i na jugu centralne Srbije.
Iznenadna poseta Nikitina tik pred istorijske izbore
Kako je 24sedam ekskluzivno saznao, u Beograd je krajem novembra došao Dmitro Nikitin, blizak saradnik bivše premijerke Ukrajine Julije Timošenko. On je u Srbiju stigao po nalogu zapadnih obaveštajnih službi sa ciljem da u našoj zemlji napravi ukrajinski scenario i na nasilan način na vlast dovede NATO opoziciju, baš kako je Timošenkova uvela Ukrajinu u početak sukoba sa Rusijom po nalogu NATO-a, čiji je i sama sluga.
Plan Zapada je da Đilasova opozicija posle poraza na izborima pokrene nasilne demonstracije i obojenu revoluciju, organizuje upade u državne institucije i napade na predstavnike organa reda, te da izazove haos u zemlji.
A ko će bolje da obuči NATO opozicionare nego Nikitin koji tu da posvedoči o čuvenoj Narandžastoj revoluciji koja se odigrala krajem 2004. i početkom 2005. godine, kada su na isti taj način prozapadni elementi u Ukrajini, uz pomoć Timošenkove, preuzeli vlast u toj zemlji.
Rasprostranjena mreža zapadnih službi i njihovih „podizvođača“
Nakon afere Šnajder i hapšenja bugarskog špijuna već je gotovo izvesno da nenormalan broj dojava o navodnim bombama i to u školskim objektima pokazuje da strane službe rade punom parom.
Destabilizacija „na sitno“ kroz plašenje dece i roditelja, samo je deo plana zapadnih službi, dok se sa druge strane pune kase NATO opozicionarima koji su već u ozbiljnom dosluhu sa istim.
Uprkos napornog rada srpskih organa, špijuni nastavljaju sa nelegalnim aktivnostima i stvaranjem nemira.
Zbog toga se očekuje da će već tokom novogodišnjih i Božićnih praznika u Srbiju „svratiti“ još neki špijuni, a obzirom na to koliko agresivno deluju po Srbiji, najizvesnije je da će to biti Albanci, pa čak i špijuni iz Bosne i Hercegovine.
Koliko rade po Srbiji i nije ih toliko teško uhvatiti u tim nelegalnim delatnostima i prikupiti dokaze, ali se uvek procenjuje da li je bolje uhapsiti ih zbog toga ili pustiti da rade po direktivi zapadnih sila i tako steći uvid i možda ih sprečiti u namerama.
Moguće je da je plašenje „običnog“ naroda dojavama o bombama u školama širom Srbije samo još jedno sredstvo da se za ovaj čin optuži srpski državni vrh.
Koliko god se činilo da nam samo komšije „rade o glavi“, nije teško zaključiti da su Hrvati, Bugari, Albanci, pa i ukrajinci samo marionete velikih „zverki“ zapadnih obaveštajnih službi.
Možemo zaključiti i da američka, britanska i nemačka služba rade punom parom, a poltroni iz susednih nam zemalja samo potpiruju konflikte unutar zemlje pokušavajući da poljuljaju vlast i pokrenu obojenu revoluciju.
