Danima unazad đilasovska NATO opozicija nas „bombarduje“ putem Šolakovih medija tvrdnjama kako su oni ekipa čestitih i doslednih ljudi.
Međutim, ako samo letimično pogledamo na spisak imena na njihovoj listi za predstojeće izbore, shvatićemo i koliko su čestiti i koliko su dosledni.
Od čak prvih 80 imena na listi, 20 njih je menjalo više od jedne stranke, a tu je i nekolcina koja je menjala više od tri stranke.
Kada pogledamo, odmah drugog na listi Miroslava Aleksića, pitamo se o kakvoj doslednosti oni pričaju.
Aleksić je počeo uz Mlađana DInikića u G17+, a onda se osamostalio, pa prodao stranku Vuku Jeremiću, da bi na kraju pokušao da istu stranku otme od Jeremića.
Na kraju je ipak izašao iz Narodne stranke, i osnovao pokret.
Od koga je dobio pare za sve to što je uradio, ne treba ni sumnjati, pošto svi znamo koliko se Dragan Đilas i Vuk Jeremić mrze bez obzira što sarađuju kada im NATO gazde narede.
I sam Dragan Đilas je bio član Demokratske stranke, pa je kupio Zelene i odmah im promenio ime.
Za Mariniku Tepić i ne znamo da kažemo koliko je tu stranaka bilo, iako se zvanično pominju tri.
Tu su još Borko Stefanović, Zdravko Ponoš, Dušan Nikezić, Miloš Parandilović, Borislav Novaković i Janko Veselinović.
Ono što je zajedničko za sve ove preletače koji menjaju stranke češće od čarapa, jeste činjenica da su svi potekli iz Demokratske stranke koja je, dok je bila na vlasti, zatvorila skoro sve fabrike, bez posla ostavila pola miliona radnika, proglasila nezavisnost Kosova.
Iako su promenili dresove i otišli u nove, đilasovske satelitkse stranke, ovi Đilasovi preletači i dalje ostaju dosledni politici DS.
U prilog toj činjenii govori podatak da su svi oni i danas za priznanje nezavisnosti Kosova, tvrde da je u Srebrenici bio genocid i hoće da uvedu sankcije Rusiji.
